Мапа пијаце

Пијаца у Уралској улици постоји од почетка 60 тих година, када је продаја пољопривредних прозвода заживела на великој пустој ледини у близини гараже Градског саобраћајног предузећа и некадашње окретнице аутобуса 16 и 23.

Данас продавци овде тргују најчешће долазе из Вишњице, Сланаца, Великог Села, Опова и Баната. Субота и недеља слове за дане са изузетно добром понудом сира, када своју робу на пијацу допремају произвођачи из околине Лазаревца и Младеновца.

Пијаца је 2017. године комплетно сређена. Након асфалтирања целог пијачног платоа, постављено је 7 боксева за продају робе широке потрошње, 80 рестилизованих тезги и опрема за заштиту закупаца и купаца од неповољних атмосферских прилика. Млечна хала комплетно је адаптирана и опремљена са 2 расхладне витрине. У наредном периоду очекује се постављање фонтане.

Мапа пијаце

Највећа и сигурно најпознатија београдска пијаца, Каленић, смештена је у средишту најмање градске општине Врачар. Налази се на углу улица Његошева и Максима Горког. Изграђена је 1926. године на Каленића гувну, једном од бројних задужбина предратног београдског богаташа и добротвора Влајка Каленића. Ово је најбоље снабдевена и најпопуларнија пијаца у престоници. На њој пазаре не само становници Врачара, већ и они из других делова града, а у дане викенда чак и они са Новог Београда и Земуна. Закупци тезги су прави пољопривредни произвођачи, а продајно место на пијаци Каленић редовно се преноси са колена на колено. Пијаца је позната по квалитетној понуди воћа и поврћа и млечних производа.

Током 2016. године започела је прва фаза реконструкције пијаце „Каленић“, у оквиру које је изграђено 58 нових локала дуж улица Максима Горког и Његошеве, све пијачне тезге на платоу замењене су са 492 нове, а постављено је и 23 бокса за цвећа. Капије, архитектонска здања са почетка двадесетог века су обновљене.

Пијаца „Каленић“ по процени Financial times-a  проглашена за једну од 100 најбољих светских пијаца.

Мапа пијаце

Постоје записи да су крајем 17. века сељаци муштеријама у Земуну доносили робу „на ноге“, у станове и куће, јер господа тада није одлазила на пијацу, где се тада снабдевала земунска сиротиња. Робу су најчешће допремали сељаци из Новог села, које је тада, као и данас, било познато по земљорадњи. Лубенице и грожђе превожени су реком из Старог Сланкамена, купус је долазио из најбољих башта на Лиду, док су Немци на некадашњој земунској пијаци продавали своју робу: путер, милерам и швапски сир. Осим ове зелене, у Земуну је на обали реке постојала и рибља пијаца, што је на неки начин остала традиција до данас. Специфичност ове пијаце одувек је била продаја свеже речне рибе из улова дунавских аласа. Данашња земунска пијаца налази се на Масариковом и Омладинском тргу, а Господска улица пресеца пијацу на два дела. Од јуна 2012. године Омладински трг је адаптиран као мултифункционални плато на коме је почела да ради прва мобилна пијаца у нашем региону.

Током 2016. године мобилна пијаца опремљена је са 45 нових мобилних тезги са сунцобранима, док су на Масариковом тргу постављене 353 рестилизоване тезге и 40 спољних расхладних витрина, а 2017. године цео Масариков трг је поплочан гранитним плочама.

Мапа пијаце

Зелени Венац је прва пијаца која се , поред Велике пијаце, помиње у историјским изворима. Прва скупштина пиљара Србије одржана је на Зеленом венцу давне 1918. године,а  осам година касније на овом месту изграђена је за оно време модерна пијаца, коју је народ прозвао „Краљицом пијаца“. Изградња пијаце на овом месту почела је седамдесетих година XIX – ог века, осамдесетих је око ње формиран омањи трг,а убрзо и парк. О избору баш ове локације,пресудила је близина Абаџијске чаршије, као и добра веза са Теразијама и Варош капијом. Међутим,велика реконструкција и уређење пијаце Зелени венац догодила се у међу ратном периоду. Своје коначно композиционо решење према пројекту архитекте Виктора Роса , добила је 1926 године. Свечано је отворена у октобру исте године. Роба је овде најчешће допремана запрежним колима, док су имућнији продавци млечне производе, свеже воће и поврће, довозили камионима. Тезге су у то време биле дрвене, а правили су их сами продавци. Овде су деценијама долазили продавци и купци из свих крајева земље. На њој су робу нудили произвођачи из околине Вишњице, Сланаца, Великог Села, Овче, Борче и Обреновца. Због јединственог архитектонског решења читав комплекс пијаце „Зелени венац“ проглашен је спомеником културе од посебног значаја. Почетком 2007. године уз помоћ Града Београда, пијаца „Зелени венац“је потпуно реконструисана. Изграђена је млечна хала, локали и јавна гаража, док је априла 2013. године простор за продају воћа и поврћа климатизован, а на иницијативу закупаца пијачних капацитета, који су се жалили на боравак птица, уграђен је систем заштите од птица. Данас је пијаца „Зелени венац“ једна од најмодернијих зелених пијаца на Балкану.

Мапа пијаце

Почетком прошлог века, звездарска пијаца се налазила преко пута данашње, смештена тик до надалеко чувене „Цветкове механе“. Данашња пијаца је изграђена пре Другог светског рата, а некада је била позната по продаји квалитетног сира, вина и ракије из свих крајева Србије. Иако јој ово није званични назив, ову пијацу Београђани и данас популарно називају Цветковом. Данас је на пијаци „Звездара“ највише продаваца воћа из Винче, Болеча, Гроцке, Умчара и других места смедеревског краја.

Током 2016. године, на пијаци „Звездра“ извршено је асфалтирање пијачног платоа, а у млечној хали обављени су молерско-фарбарски радови и допремљено је 25 нових расхладних витрина са по два продајна места. Почетком 2018. године постављена је монтажно-демонтажна опрема за заштиту робе и закупаца од сунца и атмосферских падавина, а све тезге су замењене новим и функционалнијим. Ово је прва пијаца на којој су уграђени рефлектори, који у вечерњим сатима обасјавају пијацу у разним бојама и омогућавају посебан доживљај приликом куповине.

Мапа пијаце